- Joined
- Aug 14, 2024
- Messages
- 461
Organizacija: NG
Ime: Marko
Starost: 23
Nacionalnost: Bugarin
Mesto rođenja: Sofija
Pol: Muski
Boja očiju: braon
Boja kose: Crna
Tetovaže: Leva ruka, desna ruka, vrat. leva noga
Prednosti: Smiren, strpljiv, brz
Slabost: Lake zene, alkohol,
Životna priča: 100+ reči
Marko Dionis rođen je u Sofiji u Bugarskoj kao najstariji sin siromašne radničke porodice. Svoje prve godine proveo je u staroj stambenoj zgradi, u četvrti ozloglašenoj po sitnim nasilnicima i tamnim ulicama. Otac je napustio obitelj kad je Marko imao jedva pet godina. Veći dio njegova života njegova se majka borila da odgoji i vaspita njega i njegovu mlađu sestru, čisteći lokalnu bolnicu danju i radeci kao konobar preko noci. Njegovo djetinjstvo bilo je daleko od idealnog rata bilo kojeg djeteta, ne s igračkama nego s pravim neprijateljima: glađu i mukom na vratima. U školi je bio više tih, iako vrlo domišljat. Nije bio ni najbolji, ni najgori, ali naučio je živjeti. Ulica ga je naučila mnogo više od knjiga koje je ucio u skoli. Znao je kako osetiti opasnost, cutati kad treba i kako dobiti ono što želi, čak i ako je bilo pogrešno. Odrastanje u takvoj atmosferi zaista je stavilo svoj dubok trag, Markov trag prema pravilima i institucijama. Osjećao je da je svijet nepravedan i da je jedini način da živi igrajući po vlastitim, svojim pravilima.
Priča o karijeri: 100+ reči
U vojsku se uclanio sa 18 godina, ne iz patriotizma ili volje, već iz potrebe. Video je to kao izlaz, siguran posao, plata, krov nad glavom. Bio je poslušan, sposoban i brzo se uklapao. Nadređeni su ga primetili, ali ne zbog ideala, već zbog njegove spremnosti da "reši stvari" bez mnogo pitanja. Prve ponude za „sporedne zadatke“ došle su rano – zatvori oči na prekomernu potrošnju goriva, prećuti nestalu opremu, poguraj papir ili potpiši ono što nije video. Novac je bio lak, a posledice daleke.
S vremenom je Marko postao deo unutrašnjeg kruga, postao je deo bitnih ljudi. Ljudi koji su znali kako sistem funkcioniše i kako se iz njega može izvući sav maksimum. Učestvovao je u preprodaji oružja, davao informacije lokalnim mafijašima i sklapao dogovore iza zatvorenih vrata baraka. Imao je kontakte, ljude, zaštitu i moć. Ali sve to nosi cenu. Živeo je brzo – stan u centru, auto koji običan vojnik ne može da priušti, stalna neizvesnost. Već sa 23 godine znao je previše, imao previše i bio meta previše ljudi. Uvek je govorio da uniforma ne znaci nista ako ispod te iste uniforme nisi covek, sa cistim srcem, ali je kasnije zaboravio samo znacenje te recenice. Poceo je da vozi skupocena kola vrednija od cele armije, skupu odecu satove.. Imao je i onaj njegov cuveni citat dok je brojao novac. Pricao je: ,,Nisam ja los covek, samo igram igru koju su drugi izmislili". A negde u staroj kuci gde je pre ziveo, stoji i dalje vojnicki orden koji je sam napravio kada je bio dete, koji je skroz izbledeo od casti koju nije vise imao kome da pokaze zbog gladi i siromastva u tom trenutku.
Ishodi:
1- Marko može sa revolverom vezivati, vući, skupljati predmete s poda, pružati prvu pomoć, pretraživati osobu (s bilo koje strane), koristiti PDA, voziti i izbacivati ili ubacivati ljude iz vozila.
2- Marko može da primi bilo koje oružje, municiju, pancire i drogu.
3- Marko moze da nosi i druge maske i pancire sobzirom na veliku spremnost u tajnim zadacima.
4- Marko može slomiti kameru osobi koja ga uhvati u korupciji (obavezno koristiti me, do, try)
5- Marko može posedovati, kupovati, prodavati i koristiti sva legalna i ilegalna oružja dostupna u gradu (uključujući heavy sniper i machine gun), osim onih iz sopstvene organizacije.
6- Marko može ici 1 V 2.
Ime: Marko
Starost: 23
Nacionalnost: Bugarin
Mesto rođenja: Sofija
Pol: Muski
Boja očiju: braon
Boja kose: Crna
Tetovaže: Leva ruka, desna ruka, vrat. leva noga
Prednosti: Smiren, strpljiv, brz
Slabost: Lake zene, alkohol,
Životna priča: 100+ reči
Marko Dionis rođen je u Sofiji u Bugarskoj kao najstariji sin siromašne radničke porodice. Svoje prve godine proveo je u staroj stambenoj zgradi, u četvrti ozloglašenoj po sitnim nasilnicima i tamnim ulicama. Otac je napustio obitelj kad je Marko imao jedva pet godina. Veći dio njegova života njegova se majka borila da odgoji i vaspita njega i njegovu mlađu sestru, čisteći lokalnu bolnicu danju i radeci kao konobar preko noci. Njegovo djetinjstvo bilo je daleko od idealnog rata bilo kojeg djeteta, ne s igračkama nego s pravim neprijateljima: glađu i mukom na vratima. U školi je bio više tih, iako vrlo domišljat. Nije bio ni najbolji, ni najgori, ali naučio je živjeti. Ulica ga je naučila mnogo više od knjiga koje je ucio u skoli. Znao je kako osetiti opasnost, cutati kad treba i kako dobiti ono što želi, čak i ako je bilo pogrešno. Odrastanje u takvoj atmosferi zaista je stavilo svoj dubok trag, Markov trag prema pravilima i institucijama. Osjećao je da je svijet nepravedan i da je jedini način da živi igrajući po vlastitim, svojim pravilima.
Priča o karijeri: 100+ reči
U vojsku se uclanio sa 18 godina, ne iz patriotizma ili volje, već iz potrebe. Video je to kao izlaz, siguran posao, plata, krov nad glavom. Bio je poslušan, sposoban i brzo se uklapao. Nadređeni su ga primetili, ali ne zbog ideala, već zbog njegove spremnosti da "reši stvari" bez mnogo pitanja. Prve ponude za „sporedne zadatke“ došle su rano – zatvori oči na prekomernu potrošnju goriva, prećuti nestalu opremu, poguraj papir ili potpiši ono što nije video. Novac je bio lak, a posledice daleke.
S vremenom je Marko postao deo unutrašnjeg kruga, postao je deo bitnih ljudi. Ljudi koji su znali kako sistem funkcioniše i kako se iz njega može izvući sav maksimum. Učestvovao je u preprodaji oružja, davao informacije lokalnim mafijašima i sklapao dogovore iza zatvorenih vrata baraka. Imao je kontakte, ljude, zaštitu i moć. Ali sve to nosi cenu. Živeo je brzo – stan u centru, auto koji običan vojnik ne može da priušti, stalna neizvesnost. Već sa 23 godine znao je previše, imao previše i bio meta previše ljudi. Uvek je govorio da uniforma ne znaci nista ako ispod te iste uniforme nisi covek, sa cistim srcem, ali je kasnije zaboravio samo znacenje te recenice. Poceo je da vozi skupocena kola vrednija od cele armije, skupu odecu satove.. Imao je i onaj njegov cuveni citat dok je brojao novac. Pricao je: ,,Nisam ja los covek, samo igram igru koju su drugi izmislili". A negde u staroj kuci gde je pre ziveo, stoji i dalje vojnicki orden koji je sam napravio kada je bio dete, koji je skroz izbledeo od casti koju nije vise imao kome da pokaze zbog gladi i siromastva u tom trenutku.
Ishodi:
1- Marko može sa revolverom vezivati, vući, skupljati predmete s poda, pružati prvu pomoć, pretraživati osobu (s bilo koje strane), koristiti PDA, voziti i izbacivati ili ubacivati ljude iz vozila.
2- Marko može da primi bilo koje oružje, municiju, pancire i drogu.
3- Marko moze da nosi i druge maske i pancire sobzirom na veliku spremnost u tajnim zadacima.
4- Marko može slomiti kameru osobi koja ga uhvati u korupciji (obavezno koristiti me, do, try)
5- Marko može posedovati, kupovati, prodavati i koristiti sva legalna i ilegalna oružja dostupna u gradu (uključujući heavy sniper i machine gun), osim onih iz sopstvene organizacije.
6- Marko može ici 1 V 2.
Last edited:
