- Joined
- Aug 1, 2025
- Messages
- 8
Ime: Dzoni/Nikola
Pol: Musko
Starost: 30
Rasa: Belac
Nacionalnost: Srbin
Mesto rođenja: Avganistan
Otac: Jusuf
Majka: Lajla
Težina: 73kg
Visina: 178cm
Boja očiju: Crvene
Boja kose: Siva
Tetovaže: Desna ruka,leva ruka,desna noga,leva noga,ledja
Prednosti: Pametan,Snalazljiv,Precizan,Jak,Sposoban
Slabost: Nemam
Životna priča: 200+ reči
Džoni Romanov rođen je u Avganistanu, u malom i zabačenom gradu po imenu Grandrp, mestu koje nije postojalo ni na mnogim mapama. Odrastao je u kući od blata i kamena, s pogledom na planine koje su se činile kao granica sveta. Njegova majka, Lajla, bila je tiha i mudra žena, poznata po svojim biljnim lekovima i nežnim rukama koje su lečile i telo i srce. Njena toplina bila je oslonac porodici, i Džoni je još kao dečak znao da joj duguje mnogo više nego što reči mogu opisati.
Otac, Jusuf Romanov, bio je čovek posebnog kova – mešavina lokalnog majstora, sanjara i prekaljenog ratnog veterana. Dok je danju pravio alat ili popravljao sve što je moglo da se popravi, noću bi sedeo sa sinom pod otvorenim nebom i pričao o dalekim zemljama, slobodi i znanju koje niko ne može oduzeti. Verovao je da dete mora da zna više od svog oca – da uči, da pita, da sumnja.
Džoni je bio neobično dete. Dok su njegovi vršnjaci igrali igre po prašnjavim ulicama, on je gledao knjige koje su mu majka skrivala od ratnih patrola. Naučio je da čita i piše pre nego što je pošao u školu, a prvi računar je dotakao tek sa 14 godina, kada je u selo stigao donirani generator. Ali to je bilo dovoljno da probudi njegovu strast prema znanju, tehnologiji i svetu izvan planinskih lanaca koji su ga okruživali.
Nakon burnog perioda u zemlji, porodica Romanov je uspela da emigrira. U novoj sredini Džoni se susreo sa potpuno drugačijim svetom – gradovima punim svetala, jezicima koje nije razumeo, i ljudima koji su prolazili pored njega kao da je nevidljiv. Ali nije odustajao. Učio je brzo, radio uporno, i nikada nije zaboravio priče svog oca niti mudrost svoje majke.
Danas je Džoni Romanov poznat kao čovek koji piše, predaje i inspiriše. Njegovi putopisi i memoari prevedeni su na nekoliko jezika. Često kaže da nije važno gde si rođen – već šta nosiš u sebi. A on u sebi nosi i Avganistan, i Grandrp, i tihe večeri pod zvezdama s ocem, i ruke svoje majke koje su ga učile kako da bude čovek.
1. Dzoni može da diže ljude sa medicinskom opremom, pretrazuje,kupiti oruzije sa poda,roba, pljačka ako ima revolver u rukama(razlog: sposobnost raditi sve to jednom rukom)
2.Dzoni može ići na 2v1 jer je precizan i snalažljiv.
3. Dzoni moze pretrazivati ljude s bilo koje strane i krasti gotovinu sa revolverom u ruci
4. Dzoni moze pricati na radio sa sacmaricom u ruci
5.Dzoni može voziti auto off road do 60 kmh
6.Dzoni moze slomiti kamericu sa /me /do / try komandama
Pol: Musko
Starost: 30
Rasa: Belac
Nacionalnost: Srbin
Mesto rođenja: Avganistan
Otac: Jusuf
Majka: Lajla
Težina: 73kg
Visina: 178cm
Boja očiju: Crvene
Boja kose: Siva
Tetovaže: Desna ruka,leva ruka,desna noga,leva noga,ledja
Prednosti: Pametan,Snalazljiv,Precizan,Jak,Sposoban
Slabost: Nemam
Životna priča: 200+ reči
Džoni Romanov rođen je u Avganistanu, u malom i zabačenom gradu po imenu Grandrp, mestu koje nije postojalo ni na mnogim mapama. Odrastao je u kući od blata i kamena, s pogledom na planine koje su se činile kao granica sveta. Njegova majka, Lajla, bila je tiha i mudra žena, poznata po svojim biljnim lekovima i nežnim rukama koje su lečile i telo i srce. Njena toplina bila je oslonac porodici, i Džoni je još kao dečak znao da joj duguje mnogo više nego što reči mogu opisati.
Otac, Jusuf Romanov, bio je čovek posebnog kova – mešavina lokalnog majstora, sanjara i prekaljenog ratnog veterana. Dok je danju pravio alat ili popravljao sve što je moglo da se popravi, noću bi sedeo sa sinom pod otvorenim nebom i pričao o dalekim zemljama, slobodi i znanju koje niko ne može oduzeti. Verovao je da dete mora da zna više od svog oca – da uči, da pita, da sumnja.
Džoni je bio neobično dete. Dok su njegovi vršnjaci igrali igre po prašnjavim ulicama, on je gledao knjige koje su mu majka skrivala od ratnih patrola. Naučio je da čita i piše pre nego što je pošao u školu, a prvi računar je dotakao tek sa 14 godina, kada je u selo stigao donirani generator. Ali to je bilo dovoljno da probudi njegovu strast prema znanju, tehnologiji i svetu izvan planinskih lanaca koji su ga okruživali.
Nakon burnog perioda u zemlji, porodica Romanov je uspela da emigrira. U novoj sredini Džoni se susreo sa potpuno drugačijim svetom – gradovima punim svetala, jezicima koje nije razumeo, i ljudima koji su prolazili pored njega kao da je nevidljiv. Ali nije odustajao. Učio je brzo, radio uporno, i nikada nije zaboravio priče svog oca niti mudrost svoje majke.
Danas je Džoni Romanov poznat kao čovek koji piše, predaje i inspiriše. Njegovi putopisi i memoari prevedeni su na nekoliko jezika. Često kaže da nije važno gde si rođen – već šta nosiš u sebi. A on u sebi nosi i Avganistan, i Grandrp, i tihe večeri pod zvezdama s ocem, i ruke svoje majke koje su ga učile kako da bude čovek.
1. Dzoni može da diže ljude sa medicinskom opremom, pretrazuje,kupiti oruzije sa poda,roba, pljačka ako ima revolver u rukama(razlog: sposobnost raditi sve to jednom rukom)
2.Dzoni može ići na 2v1 jer je precizan i snalažljiv.
3. Dzoni moze pretrazivati ljude s bilo koje strane i krasti gotovinu sa revolverom u ruci
4. Dzoni moze pricati na radio sa sacmaricom u ruci
5.Dzoni može voziti auto off road do 60 kmh
6.Dzoni moze slomiti kamericu sa /me /do / try komandama