- Joined
- Mar 24, 2025
- Messages
- 144
Ime: Uker Domajaa
Starost: 32
Pol: Muški
Nacionalnost: Amerikanac
Mesto rođenja: Los Santos
Otac: Michael Domajaa
Majka: Jovana Domajaa
Visina:189cm
Težina: 78kg
Boja očiju: crne
Boja kose: Plava
Tetovaže: Celo telo
Prednosti: Lukav,Pameta.
Slabost: Slabi zivci
Rođen sam u malom mestu gde su granice bile više u glavama nego na kartama. Ljudi su živeli skromno, a moj otac Michael Domaja uvek je govorio da je istina jača od svakog autoriteta. Majka, Jovana Domajaa, učila me je da čovek bez obraza ne vredi ništa.
Odrastao sam u okruženju gde se o politici govorilo tiho, gotovo šapatom. To me je, paradoksalno, još više privuklo. Hteo sam da jednog dana budem deo vlasti — da donosim odluke, da pomognem ljudima iz mog kraja, da popravim ono što sam kao dete gledao da se raspada.
Kada sam zakoračio u institucije, sve je u početku izgledalo čisto i uzvišeno. Bio sam vredan, ambiciozan i brzo sam napredovao. Na sastancima su me gledali kao mladog čoveka sa idejama, a narod u mom okrugu video je u meni nekoga ko će doneti promenu.
Ali sistem nije bio onakav kakvim sam ga zamišljao. Umesto služenja građanima, video sam ljude koji su služili sami sebi. Plata koju sam primao bila je skromna, a kod kuće su me čekali bolesni otac i sestra kojoj je trebalo obezbediti školovanje.
Tada su počele da se otvaraju „ponude“. Jedan potpis na papiru, jedno guranje predmeta u fioku, jedno prećutkivanje — i odjednom sam mogao da rešim stvari koje sam ranije smatrao nemogućim. Najpre sam govorio sebi da to radim da bih prehranio porodicu. Posle sam shvatio da je osećaj kontrole i moći jednako opojan kao i novac.
Počeo sam da pravim mrežu — diskretno, pažljivo. Ljudi su mi se obraćali jer sam znao šta može da se ubrza, šta da se zaustavi, a šta da nestane iz evidencije. U javnosti sam ostao pošten funkcioner, govorio sam ispravne reči i smeškao se kamerama. Ali u tišini kancelarija postao sam onaj koji vuče konce.
Granica između dužnosti i interesa odavno se zamutila. Nekad pomislim da ću kad-tad platiti cenu. Nekad, pak, osećam zadovoljstvo jer sam na mestu gde odluke prolaze kroz moje ruke.
Danas živim sa tim teretom — i sa privilegijama koje mi donosi. Da li sam i dalje čovek koji je verovao da može doneti promene, ili sam postao deo iste mašinerije koju sam nekada prezirao? Odgovor možda znam, ali još nisam spreman da ga naglas izgovorim.
Uker može odbiti da se identifikuje i ne mora da pokaže legitimaciju.
Uker moze da ide sam protiv dvoje. (Ne plasi se 2 uperena oruzja)
Uker moze da obavlja sve ilegalne radnje (Uklanja sa potjernice, pljacka, prima mito, slomi kamericu, ubije kolegu…) .
Uker može da: vuče, skuplja sa poda, veže, ubacuje u auto, penje uz merdevine, otvara PDA, pruza prvu pomoć sa revolverom ili tazerom u ruci.( ne puskom)
Uker može biti veoma bahat zbog velikog stresa.
Uker moze ici u geto sam dok je na duznosti (pljacka,saradjuje sa kriminalcima ili clanovima porodice)
Starost: 32
Pol: Muški
Nacionalnost: Amerikanac
Mesto rođenja: Los Santos
Otac: Michael Domajaa
Majka: Jovana Domajaa
Visina:189cm
Težina: 78kg
Boja očiju: crne
Boja kose: Plava
Tetovaže: Celo telo
Prednosti: Lukav,Pameta.
Slabost: Slabi zivci
Rođen sam u malom mestu gde su granice bile više u glavama nego na kartama. Ljudi su živeli skromno, a moj otac Michael Domaja uvek je govorio da je istina jača od svakog autoriteta. Majka, Jovana Domajaa, učila me je da čovek bez obraza ne vredi ništa.
Odrastao sam u okruženju gde se o politici govorilo tiho, gotovo šapatom. To me je, paradoksalno, još više privuklo. Hteo sam da jednog dana budem deo vlasti — da donosim odluke, da pomognem ljudima iz mog kraja, da popravim ono što sam kao dete gledao da se raspada.
Kada sam zakoračio u institucije, sve je u početku izgledalo čisto i uzvišeno. Bio sam vredan, ambiciozan i brzo sam napredovao. Na sastancima su me gledali kao mladog čoveka sa idejama, a narod u mom okrugu video je u meni nekoga ko će doneti promenu.
Ali sistem nije bio onakav kakvim sam ga zamišljao. Umesto služenja građanima, video sam ljude koji su služili sami sebi. Plata koju sam primao bila je skromna, a kod kuće su me čekali bolesni otac i sestra kojoj je trebalo obezbediti školovanje.
Tada su počele da se otvaraju „ponude“. Jedan potpis na papiru, jedno guranje predmeta u fioku, jedno prećutkivanje — i odjednom sam mogao da rešim stvari koje sam ranije smatrao nemogućim. Najpre sam govorio sebi da to radim da bih prehranio porodicu. Posle sam shvatio da je osećaj kontrole i moći jednako opojan kao i novac.
Počeo sam da pravim mrežu — diskretno, pažljivo. Ljudi su mi se obraćali jer sam znao šta može da se ubrza, šta da se zaustavi, a šta da nestane iz evidencije. U javnosti sam ostao pošten funkcioner, govorio sam ispravne reči i smeškao se kamerama. Ali u tišini kancelarija postao sam onaj koji vuče konce.
Granica između dužnosti i interesa odavno se zamutila. Nekad pomislim da ću kad-tad platiti cenu. Nekad, pak, osećam zadovoljstvo jer sam na mestu gde odluke prolaze kroz moje ruke.
Danas živim sa tim teretom — i sa privilegijama koje mi donosi. Da li sam i dalje čovek koji je verovao da može doneti promene, ili sam postao deo iste mašinerije koju sam nekada prezirao? Odgovor možda znam, ali još nisam spreman da ga naglas izgovorim.
Uker može odbiti da se identifikuje i ne mora da pokaže legitimaciju.
Uker moze da ide sam protiv dvoje. (Ne plasi se 2 uperena oruzja)
Uker moze da obavlja sve ilegalne radnje (Uklanja sa potjernice, pljacka, prima mito, slomi kamericu, ubije kolegu…) .
Uker može da: vuče, skuplja sa poda, veže, ubacuje u auto, penje uz merdevine, otvara PDA, pruza prvu pomoć sa revolverom ili tazerom u ruci.( ne puskom)
Uker može biti veoma bahat zbog velikog stresa.
Uker moze ici u geto sam dok je na duznosti (pljacka,saradjuje sa kriminalcima ili clanovima porodice)