- Joined
- Apr 2, 2025
- Messages
- 30
Ime: Boca
Spol: Muski
Dob: 19
Nacionalnost: Srbin
Mjesto rođenja: Srbija
Boja očiju: Roze
Boja kose: Plava
Tetovaže: Ruke, noge, ledja
Snage: Spretnos, mudrost, brzina, vestina....
Slabost: Niske brunete
Zivotna prica (100+ reci)
Oduvek sam osećao da ne pripadam nigde. Ne u školi, ne među vršnjacima, ni u porodici kako treba. Ljudi su pričali, smejali se, gradili prijateljstva, a ja sam uglavnom ćutao. Ne zato što nisam imao šta da kažem, već zato što sam imao osećaj da nikoga to ne zanima. Navikao sam da budem sam – u mislima, u borbama, u odlukama. Vremenom sam postao dobar u tome – u tišini. Naučio sam da čitam ljude, da prepoznam emociju bez reči. Naučio sam da posmatram svet kao neko sa strane, skoro kao gost. I iako sam često delovao hladno ili distancirano, u meni je uvek postojao osećaj – da mogu više. Da nisam bez razloga ovde.
Prica o karijeri (100+ reci)
U medicinu nisam ušao zbog glamura ni priznanja. Ušao sam jer sam znao kako izgleda biti nemoćan, nevidljiv, izgubljen. Kada sam prvi put kročio u svet hitne pomoći, osetio sam da moje tišine i moji trenuci usamljenosti nisu bili uzalud. U svetu gde je svaka sekunda važna, moje smirenje je postalo prednost. Moja sposobnost da čitam situaciju bez puno reči postala je alat. Kada si na terenu, nije važno ko si bio pre, ni koliko te ljudi poznaje – važno je šta uradiš u tom trenutku. A ja sam tu našao svoj smisao. U svakoj reanimaciji, svakom pogledu uplašenog pacijenta, osetim da nisam više samo posmatrač. Sada sam deo nečega stvarnog. Sada postojim – ne za svet, već za one kojima zatrebam.
Jedini ishod:
1. Moći cu obavljati bilo kakve ilegalne aktivnosti samo dok nisam na dužnosti (i dalje moram slijediti pravila servera )
Spol: Muski
Dob: 19
Nacionalnost: Srbin
Mjesto rođenja: Srbija
Boja očiju: Roze
Boja kose: Plava
Tetovaže: Ruke, noge, ledja
Snage: Spretnos, mudrost, brzina, vestina....
Slabost: Niske brunete
Zivotna prica (100+ reci)
Oduvek sam osećao da ne pripadam nigde. Ne u školi, ne među vršnjacima, ni u porodici kako treba. Ljudi su pričali, smejali se, gradili prijateljstva, a ja sam uglavnom ćutao. Ne zato što nisam imao šta da kažem, već zato što sam imao osećaj da nikoga to ne zanima. Navikao sam da budem sam – u mislima, u borbama, u odlukama. Vremenom sam postao dobar u tome – u tišini. Naučio sam da čitam ljude, da prepoznam emociju bez reči. Naučio sam da posmatram svet kao neko sa strane, skoro kao gost. I iako sam često delovao hladno ili distancirano, u meni je uvek postojao osećaj – da mogu više. Da nisam bez razloga ovde.
Prica o karijeri (100+ reci)
U medicinu nisam ušao zbog glamura ni priznanja. Ušao sam jer sam znao kako izgleda biti nemoćan, nevidljiv, izgubljen. Kada sam prvi put kročio u svet hitne pomoći, osetio sam da moje tišine i moji trenuci usamljenosti nisu bili uzalud. U svetu gde je svaka sekunda važna, moje smirenje je postalo prednost. Moja sposobnost da čitam situaciju bez puno reči postala je alat. Kada si na terenu, nije važno ko si bio pre, ni koliko te ljudi poznaje – važno je šta uradiš u tom trenutku. A ja sam tu našao svoj smisao. U svakoj reanimaciji, svakom pogledu uplašenog pacijenta, osetim da nisam više samo posmatrač. Sada sam deo nečega stvarnog. Sada postojim – ne za svet, već za one kojima zatrebam.
Jedini ishod:
1. Moći cu obavljati bilo kakve ilegalne aktivnosti samo dok nisam na dužnosti (i dalje moram slijediti pravila servera )
